Andjela Vuckovic Zivot Jednog Hobita

Ručni rad nekad i sad- pletenje i šivenje kroz vreme

Jedan pogled na radove pletilja kao što su Ýrúrarí i Tracy Widdess nam govori i više nego dovoljno – pletenje je odavno prestalo da bude nešto što se smatralo hobijem za penzionerke i prešlo u arene od visoke mode do konceptualne umetnosti. Umesto da stvaraju iz nužnosti, pletilje stvaraju da izraze kreativnost ili naprave jedinstvene odevne predmete za svoj orman. Situacija nije ništa drugačija za one koji šiju sami svoju garderobu. Iako osnovno poznavanje šivaće mašine može da bude praktično za manje popravke i krpljenje garderobe, ono vam otvara i vrata potpune slobode po pitanju odevanja, što zbog mogućnosti da odeću prilagodite svom telu što zbog činjenice da možete da sami osmislite i stvorite baš one odevne predmete koje želite u svom ormanu – a ne možete naći na vešalicama u prodavnicama brze mode. 

Suvišno je reći da savremenim pristupom hobiju i savremenim potrebama, i veštine pletenja i šivenja konstantno bivaju usavršavane i osavremenjavane, a da spektar ljudi koje ovaj hobi počinje da interesuje postaje znatno širi, i to s pravom. To nas dovodi do sledećih pitanja. Šta to znači za ručni rad kao hobi? Koje su promene sve vidljivije poslednjih godina i kako se vaš ručni rad razlikuje od onog što je radila vaša baka?

Andjela Vuckovic Zivot Jednog Hobita
Andjela Vuckovic Zivot Jednog Hobita

Ručni rad nije nužnost nego uživanje

Nekada je jedini način da se dođe do određenih odevnih predmeta, bilo zbog finansija ili ograničene dostupnosti, bio da se napravi u samostalnoj varijanti. Žene na selu su plele na desetine čarapa za topliju zimu, a devojke u gradu šile haljine po najnovijoj modi koja još nije stigla u lokalne butike. Danas je sve brzo i lako dostupno u prodavnicama brze mode, tako da nije nužnost to što ljude motiviše da se bave ručnim radom. Naprotiv, materijali za ručni rad umeju biti skupi a sati i sati koji odu u kreiranje nečega mogu biti i neprocenjivi. Danas, ljudi otkrivaju pletenje i šivenje kao hobi, način da se kreira unikatan stil, ili pak put ka finansijskoj samostalnosti kroz razvijanje malog biznisa. Bilo kako bilo, u srži svega jeste taj kreativni polet i želja da se isti ulije u ručni rad – proces je ono što je bitno, a ne brz put do završenog projekta.

Obraća se veća pažnja na materijale

Bilo da ste imali prilike da nosite nešto ručno pravljeno a da je starije od 30ak godina ili ste kupovali vintage zalihe materijala za šivenje ili vunice, imali ste prilike da vidite ogromnu razliku u izboru materijala. Koju deceniju unazad, sintetički materijali su bili primaran izbor, bilo da su to akrilne vunice ili raznobojne poliester tkanine. Danas je prosečan hobista mnogo osvešćeniji kada bira materijal za izradu i prevladavaju prirodni materijali kao pamuk, lan, svila ili vuna. Ne samo da su ovi materijali prijatniji za nošenje tokom cele godine, već su i dobri za planetu: uglavnom su biorazgradivi i ne “linjaju” mikroplastiku u okeane.

Upustva su detaljnija i inkluzivnija

Jedan pogled na Burdu iz 70ih i onu koju danas kupite na kiosku i sve će vam biti jasno. Nekada su šnitovi za krojenje uglavnom dolazili u jednoj ili dve veličine i objašnjenja su prilično štura, te se ostavljalo više prostora za improvizaciju ali i greške. Ništa drugačije nije bilo ni sa upustvima za pletenje iz magazina, ali danas je situacija potpuno drugačija. Ne samo da ljudi nisu ograničeni na časopise već mogu pronalaziti upustva na internetu, već su i ta uputstva daleko detaljnija i prilagođenija početnicima. Detaljno ispisane mustre ili krojevi u preko 10 veličina su nova norma, a neretko su i popraćeni video sadržajem kako bi ceo proces bio jasniji bez obzira na nivo znanja koji posedujete.

Andjela Vuckovic Zivot Jednog Hobita

Kreira se zajednica

Da, neosporno je da su se naše bake okupljale na kafi dok vezu goblene ili heklaju miljee. Ali danas pojam hobi zajednice poprima drugačije značenje. Ne samo da moderne tehnologije dozvoljavaju ženama širom sveta da se povežu na osnovu svoje ljubavi prema ručnom radu, već i uz pomoć zajednice mnoge od njih pronalaze osnaženje potrebno za ulazak u preduzetničke vode ili prijateljstva koja nisu limitirana granicama i godinama. Kada uzmete heklicu u ruke, nabacite prve petlje na kružne igle ili stanete na papučicu šivaće mašine, niste sami – kroz društvene mreže lako je naći podršku i savete od iskusnijih hobista ili sapatnike početnike da delite muku s njima. Gde god da ste!

Andjela Vuckovic Zivot Jednog Hobita
Anđela Vučković
angelavuckovic@icloud.com

Anđela piše o rukotvorinama i održivom životu i donosi vam savete za lep, jednostavan i zadovoljan život s ruba Beograda. Anđelu možete pratiti i na njenom Instagram profilu @zivotjednoghobita

No Comments

Post A Comment