2. ZAGREB YARN CRAFT FEST
Ove godine je organizovan drugi po redu Zagreb Yarn Craft Fest, festival pređe i ostalih tekstilnih tehnika. Kao i prošle godine organizatori Monika, Vanja i Adriana su nas pozvali da budemo medijski sponzori i naravno da smo se odazvale - ovo je trenutno jedini festival ovog tipa u regionu, tako da nije bilo šanse da propustimo. Nažalost ove godine nismo uspele da se organizujemo da imamo i štand, ali sam ipak odlučila da i ove godine potegnem 400 km i budem deo ovog festivala. Društvo mi je pravila Marta, koja je ujedno bila i fotograf, što me čini pravim reporterom, zar ne!?
U subotu ujutru smo se našle i prošetale po divnom vremenu (uprkos prognozama) do Studentskog centra gde je i ove godine organizovan festival!
Na ulazu su nas dočekale članice O’pleti koje su nas radosno dočekale i poželele lep provod. Kako smo stigle skoro na početku festivala, još uvek nije bilo mnogo posetilaca, tako da smo na miru mogle da pogledamo ovogodišnju ponudu izlagača.
Na ulazu nas je ove godine dočekao Heklani pokrivač hrvatske abecede za slepe, koji će biti poklonjen Hrvatskoj biblioteci za slepe i slabovidne u okviru obeležavanja Međunarodnog dana belog štapa 15.10.2022. koji su izradile članice O’pleti.
Foto: ZYCF
Na samom početku tu je bio NP Krka, čije predstavnice su organizovale nekoliko besplatnih dečijih radionica tkanja, što Martu nije sprečilo da se oproba u ovoj veštini. Ona se oprobala u tkanju sa pamučnim trakama, ali bilo je tu i tkanje papirom, što moram da priznam do sada nisam viđala.
Prvi štand pored njih su bile Heklane igračke prepune heklanih zeka, meda, slončića, ali ono što je nama dvema privuklo pažnju je Padington, dok nismo videle žabca koji sedi na kraju stola. Žao mi je što nisam baš vešta u heklanju igračaka (čitaj nisam se odvažila da probam), jer bi definitivno sebi napravila jednog ovakvog!! Uvek treba!!
Nakon osvajanja nove veštine i divljenja igračkama, nastavile smo dalje i srele se sa drugaricama od prošle godine, članicama etno-udruženja Vrijedne ruke iz Vinkovaca. One su se ove godine predstavile sa svojim mnogobrojnim rukotvorinama. Najupečatljivije su bile čarape, a i kao kratki rukavi koje one nazivaju šticne pletene sa perlicama. Baš mi se dopalo tako da sam morala da probam.
Naravno da su i ove godine organizovale modnu reviju pod nazivom Boje kao izvor radosti. Ove godine su se odlučile da udahnu novi život heklanim komadima tako što su ih našivali na odeću i zatim farbali. Manekenke na reviji su bile članice udruženja i delovalo je da se baš dobro zabavljaju. Kako i ne bi pored ovakvih boja!!!
Sledeći izlagač je bila slovenačka firma Soven, koja se bavi otkupom ovčije vune koju zatim koriste prvenstveno za punjenje dušeka i jastuka, izradu filca, ali i vune za pletenje.
Vuna vam je najverovatnije poznatija iz našeg Editorijala koji smo ove godine organizovale i izdale kao elektronsku knjižicu. Knjižicu #HeritageReinvented, ali i pojedinačne šeme za pletenje i heklanje su dostupne na engleskom i BHS-u u našoj online prodavnici. Ako vas zanimaju iskustva u radu sa ovom neiskorišćenom sirovinom - Editorijal je pravo mesto gde možete pročitati sve što vas zanima.
Malo dalje štand je imala prodavnica vune, pribora i tkanina Pamigo iz Zagreba, i ove godine njihov štand je bio ubedljivo najveći. U ponudi su imali uglavnom tursko predivo, ali tu je bilo i Fibra Natura Shepherd’s Own oko kog sam obigravala, ali nekako uspela da i ove godine odolim izazovu. Mislim da me je opet sprečilo saznanje da imam samo dve ruke i da se od prošle godine zaliha vune u kući samo povećala. Možda u narednih godinu dana uspem malo više da pletem/heklam i možde sebe obradujem sa par klupka! Pored vunica bilo je tu i KnitPro igala, heklica i raznih sitnica uvek neophodnih za ručne radove. Marta je čak kupila heklicu 1,5 mm kako bi se oprobala u heklanju sitnijih komada.
Pored štanda Pamiga, bio je štand Iba Iris Violet, brend gđe Ljubice. U početku smo samo malo bacile pogled šta ima, jer je sve bilo naslagano i ne baš dobro vidljivo. A onda...onda smo počeli da vadimo jedno po jedno i sve da probamo, što ja što Marta. Bilo je tu kaputa od domaće vune iz Bosne i Hercegovine, džempera od industrijskog prediva, ogrtača, haljina...i sve smo probale. Ali bukvalno svaki komad!!! Dok smo se oblačile i presvlačile, skupilo se poprilično publike, koje su davale komentare šta kojoj bolje stoji, hvalile komade, ali i hvalile se svojim ručnim radovima. Sve su svemu bio je baš dobar provod. Ubedile smo Ljubicu da nađe neki štender kako bi joj pomogle da okači radove kako bi i drugi uživali u njima!!
Posle spontane mini revije nastavile smo dalje i naišle na Fairy Corner. Bilo je tu za svakog ponešto, ali mene su prvo privukle minđuše, dok nisam videla privezak za ključeve u obiliku pčelica!! Pored toga izrađuju i torbe, ogrlice, gumice za kosu i heklane igračke za decu.
Sledeći u redu su bili HORKUD Golub iz Bjelovara koji od zaborava čuvaju čipku na dot. Oni su na svom štandu imali radove svojih članova izrađenih ovom tehnikom, koja deluje jednostavno, ali mislim da je potrebno baš dosta vežbe. A uostalom kao i sve u životu!! Žena za štandom nas je obavestila da je čipka u postupku UNESCO zaštite, a na flajeru koji je delila saznali smo da je rešenjem Ministarstva kulture RH način izrade ove čipke stavljen pod preventivnu zaštitu.
Pored njih je bilo poznato lice od prošle godine Ko Li dizajn. Njihov štand je bio prepun kapa, šalova i traka za kosu, ali tu su se našli broševi sa perjem koji su mi se baš svideli.
Poslednji štand u nizu je zauzelo preduzeće Unitas, jedini hrvatski proizvođač i izvoznik konca, čija Helena je i dalje moj omiljeni pamuk za rad. Za štandom je stajala gospođa koja bi trebalo da služi kao model za sve koji rade u trgovini vunom i priborom. Sa širokim osmehom na licu je razgovarala sa posetiocima, svojim mušterijama, ja sam se žalila kako u Srbiji ne mogu da se nađu neke stvari, rekla je samo se ti meni javi sve ćemo naći. Tako žene koje rade u pozamanterijama treba da izgledaju, a ne da sležu ramenima i kažu ne znam ja o tome ništa!!
I ove godine su organizovane mnogobrojne radionice, ali nažalost nismo imale vremena da sačekamo njihov početak, jer smo išle na drugi festival ručnih radova, ali o tome će vam Marta više napisati u nekom sledećem postu, kad skine plašt fotografa i zauzme ulogu reportera!!!
Žao mi je što ni ove godine nisam upoznala Danielu iz Stilin designs i Romi Paleček, najmlađu instruktorku heklanja na festivalu, oprobala se u suvom filcanju koji je vodila Diana, kao i u pletenju sa perlicama, ali uvek ostaje sledeća godina!!! Više fotografija sa ovogodišnjeg festivala možete pronaći na Facebook stranici Zagreb Yarn Craft Festa!!
Vidimo se sledeće godine!!!
