ZAGREB YARN CRAFT FEST 2021
Kada sam pre više od mesec dana videla objavu da se u Zagrebu 23.10. organizuje prvi Zagreb Yarn Craft Fest (ZYCF) odmah sam odlučila da podelim sa mojim YSK drugaricama. Organizacija prvog festivala ovog tipa na našim prostorima nije smela da se propusti i potakla je ideju da se konačno sve nađemo na jednom mestu.
Upoznale smo se u oktobru prošle godine i od običnog chata na Instagramu prerasli u ovo što smo danas, što je tek početak sudeći po idejama koje pljušte svaki dan. Zajedno radimo i stvaramo u virtualnom svetu više od godinu dana, ali ovo je bila idealna prilika u ovom manje idealnom vremenu da probamo i da se uživo vidimo i saznamo ko je koliko visok (čak smo se i merile, tako da imamo i egzaktne podatke).
Tako je i počelo učešće YSK na ovom festivalu. Nažalost nismo baš mogle da se skupimo u punom sastavu, ali više od polovine je potvrdilo svoj dolazak što je takođe značajan uspeh. Prva ideja nam je bila samo da se nađemo, posetimo sajam i družimo. Odatle je ideja narasla u ″a što ne bismo uzele štand″, pa u dogovoru sa organizatorima postadosmo medijski pokrovitelji i sponzor.
A još je značajnije što je drugi sponzor bila tvornica Unitas, osnovana 1920, koja je danas jedini proizvođač konca u Republici Hrvatskoj. Kakva čast biti u takvom društvu.
Organizatori festivala su Monika, Vanja i Adriana, koje su se svojski potrudile u organizaciji, a zbog velikog interesovanja čak su uspele da u poslednjem trenutku promene mesto održavanja i nađu veći prostor. Adriana mi je ispričala da je ona imala plan u glavi za ovakav jedan festival još pre 6-7 godina, ali da je taj plan u saradnji sa drugim organizatorima tek ove godine ugledao svetlost dana. Žao mi je što je tako dugo čekalo na ostvarenje, ali mi je drago da je počelo.
Za mene je ZYCF počeo dan ranije kada sam puna uzbuđenja krenula iz Beograda ka Zagrebu. U Zagreb dolazim bar jednom godišnje i uvek imam detaljno razrađeni plan puta. Ovog puta je bilo drugačije, jedna tačka dnevnog reda – super se provesti. Tako je i bilo.
U petak popodne smo se našle po prvi put licem u lice i uz čašicu vina i đakonije nastavile razgovor kao da smo se juče videle. Potpuno neverovatno, do pre godinu dana smo bili potpuni stranci, a sad imam osećaj da se poznajemo čitav život. Da nismo ujutru imale obaveza sigurna sam da bismo dočekale jutro.
Osvanulo je i jutro Festivala.
Stigle smo u Studentski centar (relativno) na vreme i počele sa postavljanjem štanda. Kako nam je ovo prvo, a zasigurno ne i poslednje, učešće na craft festivalu poslednjih 15 dana smo dogovarale šta bi sve mogle da ponesemo, ko je za šta zadužen i kako će nam izgledati štand. Ideja je i za ovo bilo u izobilju, ali na kraju smo uspele da utanačimo sve. Kako smo sve lepo isplanirale samo postavljanje je išlo lako i brzo.
Na stolu su se našle naše besplatne šeme (link rav prodavnica) i po koji gotov komad koji smo uradili na osnovu njih, računar da ljudi mogu da pregledaju sajt i gomila vizit karti, koje mislim da smo većinom podelile. Marta, Edita, Jana i ja smo bile zadužene za posetioce – bilo ih je dosta, pa je dobro da smo tako isplanirale. Dana je bila tu da uskoči ako treba, a kad je na YSK pauzi prodavala je vunu koju sama farba. Jelena je bila zadužena za foto i video materijal, a ako ste pratili storije na Instagramu tokom trajanja fesivala i vi kao i mi ste zaključili da je odradila odličan posao.
Kada sam se osvrnula oko sebe videla sam da su drugi izlagači uveliko sve sredili! Vidi se ko ima iskustva.
Sa jedne strane je bio štand O’pleti škole pletenja i heklanja prepun heklanih i pletenih sitnica, dok je na zidu pored bila okačena fantastična vunena razglednica Zagreba koje su zadnjih 5 meseci vredno radile ruke opletilja. One su i otvorile ovaj festival svojim predstavljanjem, a zatim na radionici Početničko pletenje upoznali zainteresovane sa ovom divnom veštinom.
Sa druge strane od našeg stola bio je štand obrta Igla i Kukica. Svako ko se bavi ručnim radom na ovim prostorima je čuo za Teu Šilić i kupovao Drops vunu od nje. Ispred njenog stola je uvek bilo nekog, a ispod stola paketi vune. Kasnije je napravila malu pauzu od štanda i održala predavanje pod nazivom Sto niti, sto ćudi – Prvi korak u očaravajući svijet pređa koje je bilo odlično i veoma poučno. Neću vam detaljno prenositi predavanje, jer nam je Tea obećala članak na ovu temu, pa ćete uskoro moći sve sami da pročitate na našem sajtu.
Tea Šilić, Igla i kukica; Foto: YSK
Malo dalje vredne žene iz Udruge majstorica lepoglavske čipke iz Varaždina su sedele i uveliko vredno radile. Kad ih čovek pogleda misli kako je izrada ove predivne čipke, koja nosi oznaku izvorno Hrvatsko i nagrađena je zlatnom medaljom 1937 na Svetskom sajmu u Parizu, baš jednostavna, a onda ipak shvati da nije tako. Na kratkom predavanju Udrugu je predstavila predsednica, gđa. Ruža Levačić, a za one koji su se odvažili da otkriju tajnu ovog zanata i savladaju strah od kalema koji se koriste pri njenoj izrade održana je i radionica.
Još jedna grupa vrednih žena koja se predstavila na ZYCF-u je Udruga Vrijedne ruke iz Vinkovaca. Ono što me je na ovom predstavljanju fasciniralo je količina projekata koji rade, stare zanate koje čuvaju od zaborava, broj ostalih udruženja iz regiona sa kojima sarađuju, a posebno ponos na licima članica dok su ih je jednu po jednu predstavljali. Na kraju predavanja učesnici ZYCF su imali priliku da pogledaju mini modnu reviju njihovih kreacija. Bila je organizovana i radionica Motivi – sunčana čipka iz Slavonije.
U okviru radionica ZYCF predstavljena je i druga vrsta čipke – Idrijska čipka. Ona se radi, bar meni deluje na sličan način, preplitanjem niti pomoću kalema, dobila je naziv po gradu u Sloveniji Idriji u kom već skoro 150 godina radi Idrijska čipkarska škola. Inače Idrijska čipka je uvršena u UNESCO-vu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Radionicu je vodio Igor Beroš, poznati hrvatski čipkar. U planu je da i on napiše tekst za naš sajt u kom će vam približiti izradu čipke i svoje uspehe u očuvanju tradicije našeg regiona, kao što je na primer osnivanje i organizacija festivala Men making lace (link).
Igor Beroš, Men Making Lace, Idrijska čipka – radionica; Foto: YSK
Sa druge strane od nas jedna do druge bile su Ko.Li design, dizajnerke Lidije Kovačić i Papiculo Design Studio, brend dizajnerke Kristine Andrić. Kako su postavile štandove i mirno sedele i radile, jedino može da se zaključi da im ovo nije prvo učešće.
Malo dalje se predstavio i ekološki brend Psena Design iza kog stoji Hrvojka Fotak Pšenica. Ona sve izrađuje od prirodnih materijala, koji se mogu reciklirati ili su već reciklirani. Torbe heklane od kanapa su mi se naročito dopale. Već planiram da sebi napravim jednu!
Psena Design. Foto Antonia @make.it.ofrlje
Svoje mesto na ZYCF je našla i izdavačka kuća Nova Stvarnost.
U dnu sale u kojoj se održavao festival ubedljivo najveći štand je imala prodavnica vune, pribora i tkanina Pamigo d.o.o. Pored standardnih vunica koje i kod nas mogu da se nađu pažnju mi je privukla prirodna nebojena vuna prizvođača Fibra Natura Shepherd’s Own. Premišljala sam se da li da je pazarim, ali sam se setila šta me sve kod kuće čeka pa sam preskočila. Ovog puta!
Pamigo d.o.o: Fibra Natura Shepherd’s Own. Foto: Antonia @make.it.ofrlje
Pored navedenih održane su i radionice heklanja, Maša Žarnić aka Sušena Žemljica je podučavala izradu 3D zvezdica, a Ivona Martinčić, brend Voona i poznata po vunenom srcu Zagreba, učila one malo avangardnije kako isheklati graffiti sličice – oko.
Posetioci su još mogli da se okušaju u suvom filcanju pod budnim okom Ivne Hraste ili u vezenju kuvarice (zidnjaka).
I još jedna veština je našla svoje mesto na ovom Prvom zagrebačkom festivalu pletenja, kukičanja, čipkarenja i ostalih tekstilnih tehnika, to je makrame, kojim se može raditi od nakita, torbi, odeće do dekoracija za dom. Radionicu je vodila Daniela Stilin, koja stoji iza brenda Stilin Designs i naučila vredne polaznike kako da vezuju osnovne čvorove i kući odnesu držač za cveće, lep, moderan i ekološki ukras za svoju kuću ili stan.
Daniela Stilin, Stilin Design, makrame radionica. Foto: YSK
Jedva čekam sledeću godinu i novi festival – nadam se da će postati tradicionalan i regionalan. Ručni radovi postaju sve popularniji u svetu, pa se nadam da će ova moda doći i kod nas. Naš region je poznat po ručnim radovima, pa se nadam da će se naći novi naraštaji koji će ovu tradiciju nastaviti i unaprediti.
Za mene je ipak najveće uživanje festivala svakako bilo druženje sa YSK drugaricama. Ali takođe i što sam upoznala mnoge ljude koje sam do sada poznavala preko njihovih profila na socijalnim medijima. Nesmetano smo ćaskali sa Ivicom poznatijim kao @ pletach, Antonijom (@make.it.ofrlje) čije fotografije možete videti u ovom članku, bliznakinjama Emom i Monikom poznatijim kao @cipra_twins, koje vode brend @cipra_studio, svratile su da se pozdrave Marija aka @pletenjenet, Irina (@ irina_sinkovic_zg) i mnogi drugi. A upoznali smo i dosta novih ljudi sa kojima ćemo se tek družiti u virtualnim prostorima, a nadam se uskoro i na nekom drugom festivalu.
Žao mi je što je festival trajao samo jedan dan, ali drago mi je da je održan.
Bilo je vreme da se krene kući. Ali toliko smo se radovalo što se vidimo da smo sele na još malo priče nakon festivala, a onda ujutru doručak i još po koju reč. Mislim da bi imale tema za razgovor do unedogled, ali autobus me ne bi čekao!
Do sledećeg druženja!!! Skorog!!!
