MIRKA WITH LOVE: ŽIVOTNO ISKUSTVO OD NEPROCENJIVE VREDNOSTI
Iza srpskog brenda MIRKA WITH LOVE kriju se majka i ćerka, Mirjana i Katarina, a sam naziv je akronim, skraćenica početnih slogova njihovih imena. U malo preduzetništvo ušle su neočekivano, a zajednički trud, sposobnost i kreativnost zvanično je prepoznat kada su postale laueratkinje nagrade Business Women Award 2020 u Beogradu. Mirjana i Katarina pričaju za YSK o izazovima sa kojima se susreću i elanu kojim ih prevazilaze.
MIR-KA , Mirjana i Katarina, majka i ćerka. Srpski brend, osnovan 2017 godine u Kruševcu, koji spaja tradicionalne veštine i savremeni dizajn. Kako je nastala MIRKA?
Mi, zapravo, nikada nismo imale u planu da se bavimo izradom heklanih proizvoda. Ideja je došla sasvim slučajno i spontano podržana reakcijom naše najbliže okoline, rekle bismo sudbinski. Leta 2017. godine pronašle smo fotografiju heklane torbe na Pinterest-u i poželele smo da je imamo. Posle hiljade pregledanih sadržaja na internetu i vežbi osnova heklanja, počele smo sa nabavkom materijala, konkretno recikliranih pamučnih traka i metalnih elemenata, do kojih je tada bilo teško doći. Potom smo uradile dve torbe za nas i reakcije okoline su bile sjajne. Došle smo na ideju da naše stvaranje podelimo na internetu, bez ikakvih ambicija i očekivanja. Tri dana od otvaranja profila na Instagramu dogodila se prva prodaja naše heklane torbe i to nam je bio najveći polet da nastavimo sa daljim stvaranjem. Tada smo uvidele da u nama leži potencijal koga nismo bile svesne. Prepustile smo se procesu stvaranja i uplovile u magičan svet heklanja, nestrpljivo isčekujući dalji razvoj našeg stvaranja. Svakim novim proizvodom, uviđale smo da je naša kreativnost naš najveći potencijal i da postoji prostor za ozbiljnije poduhvate. Iako je bilo mnogo uspona i padova, nikada nismo dozvolile da pokleknemo pred bilo kakvim izazovom, već smo ih posmatrale kao vredne lekcije. Leta 2020. godine, neko je prepoznao naš trud i ljubav prema stvaranju te smo dobile poziv da gostujemo na Business Women Awards u Beogradu. Simbolično, nagradu smo dobile u septembru 2020.godine, tačno 3 godine nakon našeg početka. Ukazana nam je velika čast i shvatile smo, da je sada na nama, da takvo poverenje opravdamo. Nagrada je bila velika motivacija za dalja stvaranja i pokazuje da ručni rad ne mora da bude samo hobi ukoliko mnogo, neki bi rekli nerealno, verujete u sebe.
Počele ste sa asesoarima, a zatim presle na odevne predmete. Kako je izgledao kreativan prelaz na “veće” stvari i koja je bila ideja vodilja? Da li je lakše isheklati džemper nego napraviti pletenu torbu, koja mora da ostane u formi, dobije drške i metalni zatvarač. Šta vama pričinjava veće zadovoljstvo, kreiranje odevnih predmeta ili asesoara?
Kreativni prelaz dogodio se, baš kao i naš početak, slučajno. Mi zapravo nemamo unapred isplanirane poslovne projekte, puštamo da nas kreativnost navodi u procesu stvaranja. Pre dve godine, rodila se ideja da isheklamo neki kardigan i procenimo reakciju kupaca. Međutim, tada smo učinile veliku grešku, i potpuno sputale našu kreativnost, iz straha da se naše ideje nikome neće dopasti. Uradile smo nekoliko svedenijih modela, iako nismo bile zadovoljne dizajnom. Kako smo nagradu dobile nekoliko meseci kasnije, baš pred zimu, shvatile smo da nema mesta strahu i da je važno da našu kreativnost pokažemo u punom sjaju. Tako su nastali džemperi, koje karakteriše jak kolorit i tekstura, dugo skrivani u fiokama, kao skice na papiru. Reakcije kupaca bile su fenomenalne i ohrabrujuće, stoga inspiracije i hrabrosti za buduće projekte nije nedostajalo. Torbe su naša prva ljubav, iz tog razloga nam veće zadovoljstvo pričinjava izrada torbi, te je nekako i lakše uraditi torbu nego jedan džemper. Iako je proces možda zahtevniji u takvim projektima imamo najviše umetničke slobode.
Koji su izazovi malog i pogotovo ženskog preduzetništva u Srbiji? Da li imate osećaj da imate pristup repromaterijalu onako kako biste želeli, da li dobijate adekvatnu pomoć od države, prijatelja, da li vidite potencijal za rast i razvoj? Koji su problemi sa kojima se susrećete i kako ih prevazilazite?
Izazovi malog, ženskog preduzetništva su brojni. Najveći problem su finansije. Ne bismo se složile sa time da je za početak potrebno puno novca, jer smo mi počele sa jako malo, a onda je važno biti promišljen i snalažljiv, ali kada dođete do nivoa da hobi pretočite u posao, na svakom koraku vas zakon sapliće. Srbija ne prepoznaje puni potencijal ručnog rada, stoga se malo ulaže u taj sektor. Nemamo problema sa nabavkom materijala, ali sa reklamnim materijalom je drugačije. Bilo je potrebno puno vremena da pronađemo nekoga ko će štampati etikete, vizit karte, stikere itd u malim količinama. Brendirano pakovanje je još uvek problem koji ćemo, nadamo se, rešiti uskoro. Takođe, problem je pronaći adekvatan prostor koji bi se koristio kao radionica ili prodajno mesto. Činjenica je da naša država daje malo olakšica za rukotvorce, ali mi gajimo nadu da će se to promeniti. Iako ovakav tip preduzetništva sa sobom nosi puno izazova, mi tvrdoglavo odbijamo da pokleknemo pred istim, a kako imamo puno podrške nama najbližih ljudi, sve se lakše prevaziđe. Kada naiđemo na neki problem, kontunirano se bavimo njime, posećivanjem raznih foruma, kontaktiranjem kolega iz iste ili slične branše i uvek se, na kraju, nađe neko adekvatno rešenje.
Na koji način se vaš odnos majke i ćerke transformisao kroz to što ste postale poslovni partneri?
Iako se ne savetuje da u poslovne poduhvate ulazite sa bliskim ljudima, mi smo učinile suprotno i smatramo da je MIRKA naš odnos oživela i ojačala. Kroz stalnu potrebu da stvaramo, mi međusobno delimo ono najdragocenije – kreativnost, i kontinuirano podstičemo jedna drugu da se što kreativnije izražavamo. Iako imamo podršku bliskih ljudi, ipak sve radimo same, od nabavke materijala do realizacije ideje, preko marketinga do komunikacije sa mušterijama. Ako zanemarimo logističku podršku, mi smo jedna drugoj i velika emotivna podrška. Desi se ponekada, da se u nekoj ideji ne složimo, ali u takvim situacijama težimo da nađemo zlatnu sredinu tako što se kreativno dopunjujemo.
Vaš dizajn odlikuje nesvakidašnji kolorit i jaka, predimenzionirana forma. Meni je prva asocijacija bila Viktor & Rolf . Koji strani, a koji domaći brendovi vas posebno inspirišu ?
Iako smo u toku sa dešavanjima na domaćoj i svetskoj modnoj sceni, i poštujemo druge brendove, ne pronalazimo inspiraciju u drugima. Mi inspiraciju pronalazimo u svemu što naš okružuje, nekada je to boja, nekada je to oblik, nekada stilski pravac, nekada inspiracija dođe niotkuda.
Na prostoru bivše Jugoslavije prodajete vaše unikatne modele preko socijalnih mreža. Na koji način mogu kupci iz inostranstva da naruče vaše modele?
Gde god da se nalazite, bilo u Srbiji ili inostranstvu, naše proizvode možete naručiti preko naših društvenih mreža ili Etsy sajta.
Na socijalnim mrežama vodi se žestoka diskusija o ceni ručnog rada i njegovoj vrednosti. Da li imate osećaj da ste adekvatno nagradjene za vaš talenat, kreativnu izvedbu i samostalan plasman vaših proizvoda?
Tema odnosa vrednosti i cene ručnog rada je vrlo diskutabilna. U jedan ručno rađen proizvod ulaže se puno vremena, veštine, materijala i ljubavi, stoga je i teško odrediti novčani iznos koji bi bio adekvatna ,,nagrada‘‘ za ono što umetnik ulaže u proizvod. Cenu ručno rađenog proizvoda nikako ne treba poistovetiti sa njegovom vrednošću, jer ono što se ulaže u isti je nešto što se novcem ne može kupiti, a to su ljubav i veština. Stoga mi cene formiramo na osnovu uloženog materijala, zahtevnosti tehnika i dizajna, a kao najveća nagrada za talenat, kreativnu izvedbu i samostalni plasman jeste reakcija kupca kada dobije svoj ručno rađen proizvod. Ni jedan iznos na bankovnom računu ne može da se poredi sa iskrenom srećom kupca.
Koji vam je najomiljeniji komad koji ste ikada napravili?
Svaki naš proizvod predstavlja realizaciju jedne ideje koja je nekad živela samo u nama i odražava jedan poseban period života, a kako kupci uvek nađu posebne namene naših proizvoda ( pokloni za rođendan, Božić, veridbu ), svaki nam je posebno drag. Iako nakon uspešne realizacije ideje, imamo utisak da je to taj proizvod koji ćemo voleti najviše, svakim novim kreativnim projektom sebe demantujemo.
Mnogima su stari zanati, posebno heklanje i štrikanje, hobi, vama je to posao. Na koji način se opuštate kad nemate iglu u ruci?
Mirjana: Nikako Meni je heklica veći deo dana u ruci, to je prešlo u neku vrstu ,, zavisnosti “ . Volim da isprobam nove tehnike, nove ideje, pa kada se ne bavim porudžbinom ja isprobavam neku svoju novu ideju ili tehniku.
Katarina: Ja nemam puno vremena za opuštanje, jer pored ovog posla, studiram psihologiju. Trenutno sam na četvrtoj godini studija, tako da, ako ne pomažem mami, ja učim. Retko se desi da imam slobodnog vremena, a iskoristim ga opet kreativno, crtajući ili baveći se nekim DIY projektom
Recito nam nešto za kraj: kuda idete, gde biste volele da budete za par godina? Podelite sa nama neku mudrost, do koje ste dosli upuštajući se u preduzetničke vode, ili pak nešto, što biste želeli da nam kažete, a nisam vas pitala.
Savet za sve one koji se premišljaju da svoj talenat i veštinu pretoče u posao je da počnu danas. Verujte u svoje snove i potencijal koji posedujete, a nagrada za trud će doći. Kontinuirano stvarajte i ne dajte da vas bilo kakav izazov pokoleba. Izazov je lekcija, a preduzetništvo je životno iskustvo od neprocenjive vrednosti.
