KAKO DJECU UKLJUČITI U RUČNI RAD?
Ako, kao ja, stvarate u kući punoj male dece, znate koliko izazovno može biti uskladiti vreme koje želite da provedete sa njima, njihove potrebe, posao i kućne obaveze. Dok su bili bebe, nije bio mesta za ručne radove, ali kako rastu, tako i stvaranje rukama sve više postaje naša zajednička aktivnost. A ja sam uvidela da je uključivanje dece u proces izrade ručnih radova višestruko korisno.
Prvo, deca i roditelji provode vreme zajedno, konstruktivno i kvalitetno. Dobijamo više prilika da budemo ponosni jedni na druge, da zajedno učimo i da podelimo zadovljstvo kada nešto završimo.
Drugo, isprobavajući različite tehnike i alate, deca razvijaju finu motoriku ključnu za razvoj sinapsi u mozgu, a samim time i za razvoj inteligencije. Pored toga, usavršavanjem tehnika i učenjem zanata, stiču samopouzdanje, osamostaljuju se i osposobljavaju za život.
Treće, deca posmatraju proces izrade stičući osećaj o uloženom trudu i vremenu koje je potrebno da se nešto stvori. U doba konzumerizma i užurbanosti, kada je sve instant, od hrane do pristupa informacijama i radnjama sa jeftinom robom, mislim da je jako važno da deca osete trajanje procesa stvaranja. Na taj način razvijaju poštovanje prema napravljenom, kao i prema roditelju koji je sposoban da svojim rukama nešto stvori, da sam nešto napravi. Deca, nažalost, retko imaju priliku da posmatraju roditelje kada koriste svoje talente. Najčešće ne odlaze sa roditeljima na posao i ne gledaju kako oni rade. Kućni poslovi se, takođe, često ostavljaju za vreme kada deca nisu u kući ili spavaju. I deca ponovo ne vide roditelje na delu. Tako nemaju prilike da se dive njihovim sposobnostima i da od njih uče.
Podeliću sa vama nekoliko koraka koji su mojoj deci i meni učinili da nam zajedničko stvaranje bude uživanje i igra.
Odvojite vreme i uhvatite ritam. Ako je izvodljivo, neka porodična radionica bude u približno isto vreme, recimo svakog dana posle ručka, kada je vreme za mirnije aktivnosti, nedeljom popodne ili u bilo kojem drugom ritmu koji najviše odgovara vašoj porodici. Bitno je da se radionica ponavlja u ritmu – kada se uhvati ritam, deca lakše uplivavaju u tok aktivnosti i često više nema potrebe za posebnim pripremama.
Unapred pripremite materijale kako bi sve bilo pri ruci i kako koncentracija ne bi oticala. U zavisnosti od uzrasta dece, možete im napraviti njihov lični stvaralački kutak, ako ga već nemaju, gde će im materijali biti pri ruci. Moja trogodišnja ćerka ima svoju policu sa drvenim perlicama i koncima kako bi samostalno mogla da ih koristi.
Počnite da izrađujete pred decom. Neka prvo vide vas kako radite. Deca uče oponašajući, dajte im dobar primer. Neka se zainteresuju i polako priključe. Kada uhvatite ritam, verovatno će se uključiti čim vide da pripremate materijale. Neka deca možda neće želeti da učestvuju, ali posmatranje je dragoceno, a možda se posle nekoliko radionica i priključe. Neka deca možda neće želeti da rade to što vi radite, ali će raditi nešto svoje sa ponuđenim materijalima. Živele kreativnost, snalažljivost i autentičnost!
Upoznajte ih sa alatima. Pre nego što krenete sa projektom, neka deca osmotre i ispitaju opremu. Ako ima alata koji nisu za dečiju upotrebu, i deca to treba da znaju. Ali deca vole da koriste prave alate pa, ako ste u mogućnosti, obezbedite im dečije makaze, igle sa tupim vrhom, deblji konac…
Krenite postepeno.
Nizanje perlica: Primer sa nizanjem perlica je odličan za početak pravljenja nakita. Za manju decu tu su krupne perle sa velikim rupama, igla sa tupim vrhom i konac. Ako se plašite da detetu date iglu, vrh konca može se oblepiti selotejpom, kao na pertli, kako konac ne bi bežao i kako bi im bio stabilnija osnova za nizanje.
Obrada drveta: Ako se bavite obradom drveta ili želite da krenete zajedno sa svojom decom/detetom, jednostavno šmirglanje grane/komada drveta i premazivanje lanenim uljem pomoću komada krpice je sjajan početak.
Šivenje: Ako uvodite radionicu šivenja, možete da krenete od toga da na tanjoj tkanini zajedno iscrtate kroj, recimo za lutkinu haljinu, pa da dete samostalno seče prateći liniju kroja.
Heklanje, pletenje i tkanje: Za ručne radove, kao što su heklanje, pletenje i tkanje, ja sam sa svojom decom krenula od vertikalnog tkanja i pravljenja osnovnog lanca za heklanje, ali bez heklice, prstima.
Uvedite tehnike uz priču ili pesmicu. Za savladavanje novih tehnika je potrebno vreme, bez obzira na to koliko godina imamo, i može biti teško, obeshrabrujuće i, za decu, nekada sa previše utisaka. Zato je bitno da idemo postepeno i, kada dođe vreme za tehnike, da ih prikažemo na deci razumljiv način – kroz priče i pesme. Zamislite kako maloj deci izgleda kada se plete kika (pletenica). E, baš tako su moja deca gledala mene dok sam im, vrlo strpljivo i lagano, po treći put pokazivala kako se plete kika od tri niti. Onda mi je sinulo, pa sam počela usput da pričam priču o tri zmije koje idu putem i nikako ne mogu da se dogovore koja će da bude u sredini. Ona koja je bila sa leve strane rekla je: „Hoću ja da budem u sredini“, i prešla je u sredinu, a onda je ona sa desne strane uzviknula: „Hoću ja da budem u sredini!“, pa se ona ugurala u sredinu i tako su se preplitale u krug… Ova priča ih je jako razveselila i danima nakon toga su govorili: „Hoću i ja u sredinu!“ i tražili da pletu kike. Igrajte se, smišljajte, vi ćete najbolje znati koja priča ili pesmica je najprikladnija za vaše dete.
Uživajte! Ručni radovi sa decom traže nove metodološke pristupe izradi, ali su blagotvorni za celu porodicu.
I bez očekivanja. Nije bitno da se u toku jedne radionice nešto završi, posebno ako ste vremenski ograničeni – a i deca gube koncentraciju posle nekog vremena. Dobrobiti zajedničkog stvaranja su dugovečne!
Za kraj, predstavljamo vam nekoliko inspirativnih profila valdorfske pedagogije, sa naših prostora i šire:
O Autoru:
Sanvila Domić je mama trogodišnje devojčice i petogodišnjeg dečaka, antropološkinja i valdorfska vaspitačica. Na instagramu je možete pratiti pod imenom @chvor_